Важну улогу у јоги и телесним праксама игра дисање. Оно нежно и благотворно доприноси ширењу крвних судова, нормализацији циркулације, побољшању функционисања свих органа и, наравно, смиривању нервног система. Дисање у јоги је такође важно приликом извођења асана – неке од њих треба радити комбиновањем са правилним темпом дисања.
Захваљујући техникама дисања, моћи ћете да научите како да контролишете сопствене осећаје и емоције, научите да се брзо и ефикасно ослобађате анксиозности и страха. Осим тога, захваљујући дисању пранајама, можете чак радити на различитим психолошким проблемима.
Дисање у јоги садржи три основне фазе, или три врсте дисања:
Ако сте недавно почели да практикујете јогу, а већ сте успели да усавршите технику извођења асана, можете почети са освајањем вежби дисања. У том случају, почните са доњим дисањем.
Његова особеност је у томе што грудни кош треба да буде непокретан – у тренуцима удисаја и издисаја свест и покрети треба да буду концентрисани на мишиће стомака и дијафрагме.
Након што савладате прве медитативне асане, можете приступити сложенијим вежбама дисања, које чине део дисајне јоге.
Током извођења сваке пранајама вежбе, треба пратити пулс и проверити да ли се јавља тежина или главобоља.
Дисајна јога даје многобројне позитивне резултате, нежно утичући на организам. При томе, усавршава се не само тело, већ и дух:
Дисање у јоги захтева не само вештине, већ и познавање безбедносних техника. Ако се вежбе изводе неконтролисано и с претераним фанатизмом, може се нанети штета организму уместо користи. Одмах треба напоменути да се вежбе јога дисања треба изводити свакодневно, а за почетнике се може установити лакши распоред – сваки други дан.
Навешћемо болести код којих је пранаяма дисање контраиндиковано: органска оштећења кардиоваскуларног система, болести крви, висок интракранијални притисак, претходне абдоминалне операције. Боље је да се консултујете са својим лекаром да ли можете радити дисајне праксе.
При самосталном савладавању технике правилног дисања, погледајте видео са детаљним препорукама од искусних инструктора.
Треба дисати смирено, одбацујући све узнемиравајуће мисли. Потрудите се да опустите тело и свест и само дишите, без напетости. Ако се током извођења асана и дисајних вежби појављују непријатни симптоми – вртоглавица, мучнина, зевање или отежано дисање, треба прећи са дисајне на медитативне асане (Шавасана).
Основна грешка коју праве почетници при учењу техника дисања је предугачко задржавање ваздуха или издужавање издисаја. Ово доводи до превеликог удубљивања, што може узроковати смањење нивоа угљен-диоксида у крви и појаву неповољних симптома. Ако се јави осећај гушења, фазе дисања можете учинити краћим.
Када је најбоље време за дисајне вежбе? Пошто вежбе захтевају мирну атмосферу, најбоље је изабрати вечерње време – осим саме праксе, можете обновити своју енергију и припремити се за спавање.
Место за вежбање треба да буде правилно припремљено: то треба да буде проветрена просторија са пригушеним светлом. Пожељно је обавити влажно чишћење како би се минимализовало присуство загађивача у ваздуху. Запалите ароматичне штапиће, укључите мирну медитативну музику и приступите вежбању.
Током трудноће, целокупна реконфигурација организма доводи до промена у изгледу, и те промене нису увек…
Пандемија коронавируса, која већ другу годину држи цео свет у пљену, утиче на све аспекте…
У условима изузетне опасности од инфекције коронавирусом за све категорије становништва, међу којима су и…
Практично све жене које су тек постале мајке су се сусреле са проблемом појаве бола…
Иако се током целе трудноће обављају припреме за рођење детета и даље дојење, праву вештину…
Многе маме не желе дуго да остану на породиљском одсуству и теже што бржем повратку…