Толеранција на глукозу током трудноће

Током трудноће постоји висок ризик од повећања шећера у крви. Да би се то спречило, спроводи се специјални тест толеранције на глукозу. Он омогућава да се утврди колико је организам будуће маме „толерантан“ на глукозу и да ли постоји негативан утицај на организам. Ако је ниво толеранције виши од норме у крви, прописује се специјалан третман. 

У шестом месецу трудноће одређује се толеранција на глукозу помоћу специјалног теста. Ово омогућава да се открије скривени дијабетес. Код 3-6% трудница успева да се открије. Сматра се да се гестацијски дијабетес појављује само код трудница, јер је он изазван хормонима трудноће. Другим речима, после порођаја он одмах нестје и будућа мајка неће морати да пати од њега цео живот. 

Провера толеранције на глукозу у трудноћи је веома важна, јер омогућава спречавање низа нежељених последица, укључујући рођење крупног детета или породне компликације. Друго име за глукозо-толерантни тест је „О’Салливан тест“ у част научника који га је изумео. Алтернатива ГТТ-у са сличном ефикасношћу практично не постоји, али се ретко користе различите методе. 

Шта је глукозо-толерантни тест

Гестацијски дијабетес је стање када тело не може правилно да регулише толеранцију на глукозу. Ово стање настаје или се дијагностикује током трудноће. Ово није уобичајени дијабетес, али је ипак озбиљан здравствени проблем. Недостатак толеранције на глукозу поставља одређене здравствене ризике за мајку и плод. Осим тога, постоји велика вероватноћа да ће код жене у будућности почети да се развија дијабетес другог типа.  

Током трудноће значајно се повећава резистенција на инсулин. Поред тога, компензационо се повећава секреција инсулина и може се јавити хиперинсулинемија. У првом тромесечју и првој половини другог тромесечја ниво глукозе у крви је нижи него код жена које нису трудне. Тек у другом тромесечју долази до резистенције на инсулин. Током целе трудноће она постепено расте. 

Ова појава има одређени физиолошки значај. Састоји се у томе да се плод адекватно снабде глукозом. Овај механизам у великој мери зависи од утицаја хормона које лучи постељица. Ако се јави гестацијски дијабетес, промене отпорности на инсулин постају израженије у поређењу са сличним показатељима током нормалне трудноће.  

Тест омогућава утврђивање нивоа шећера у крви, као и колико су организам мајке и плода осетљиви на глукозу и последице њеног деловања. 

Када је потребно извршити ГТТ

Постоји неколико фактора према којима се одређује када је потребно урадити тест на толеранцију глукозе:

• ако се открију сумњиве вредности гликемије (омогућава прецизирање стања размене угљених хидрата);
• ако постоје ризици за развој дијабетеса;
• БМИ више од 25 кг/м2;
• дијабетес је присутан у породичној анамнези;
• нисък ниво физичке активности на редовном нивоу;
• проблеми са притиском;
• поремећен липидни метаболизам;

Са друге стране, вреди истаћи неколико фактора када је спровођење теста забрањено:

• присутно је било које акутно, укључујући инфективно обољење;
• у случају потребе за узимањем лекова који узрокују повишење нивоа гликемије (препоручује се да их престанете узимати три дана пре спровођења ГТТ);
• термин трудноће преко 32 недеље;

Треба имати на уму да није увек потребно спроводити овај тест. Углавном, његово постављање се одвија индивидуално, након процене од стране лекара општег здравственог стања породиље и анализа. 

Како се припремити за тест

Анализа толеранције на глукозу се врши уз задржавање уобичајеног режима исхране. Постоји само један услов: не сме се смањити унос угљених хидрата испод 150 грама дневно најмање 3 дана пре теста. ГТТ се ради ујутру на празан стомак, задњи оброк треба да буде 8-14 сати пре теста. Вечера уочи теста треба да садржи 30-50 грама угљених хидрата. 

Током извођења теста дозвољено је пити воду, трудница треба да буде у седећем положају. Строго је забрањено пушење до завршетка теста. Поред тога, пре процедуре за проверу толеранције на глукозу забрањен је унос било којих лекова који могу утицати на резултате. 

Фазе извођења теста

Одређивање толеранције на глукозу се изводи у две фазе:

1. Фаза бр. 1. До 24 недеље (обично одмах након потврде трудноће) обавезно се спроводи једно од поменутих истраживања: тест венске плазме/серума на глукозу наташте, тест на гликозилирани хемоглобин, венска плазма/серум на глукозу у било које време без обзира на унос хране.
2. Фаза бр. 2. ГТТ се спроводи у периоду од 24-28 недеље трудноће. Ова фаза је обавезна за све труднице које су изложене факторима ризика. У ову категорију спадају и пацијенткиње са неоткривеним поремећајима у 1. фази.

Спровођење теста на толеранцију глукозе у трудноћи има одређене специфичности које је такође потребно узети у обзир.  

Норма и процена резултата теста

Резултате ГТТ може интерпретирати искључиво лекар — гинеколог, терапеут, ендокринолог. Норма толеранције на глукозу у трудноћи одређује се следећим показатељима: на празан стомак — мање од 5,1 ммол/л, након једног сата — мање од 10 ммол/л, након два сата — 8,5 ммол/л. Ако након теста анализа било која од ових вредности буде пређена, то већ указује на одговарајућу дијагнозу ГСД.

Потребно је обратити пажњу и на постојање референтних вредности. Тако, референтне вредности глукозе у плазми крви, при мерењу на празан стомак у трудноћи износе од 4,1 до 5,1 ммол/л. Основни критеријум норме:

Постоји неколико разлога због којих толеранција на глукозу може бити повишена:

• поремећен метаболизам угљених хидрата;
• лажно-позитиван резултат због пренете болести у акутној фази, хируршких интервенција или било које друге стресне ситуације;
• узимање лекова који утичу на повећање нивоа гликемије.

Посебно треба размотрити разлоге због којих је толеранција на глукозу током трудноће повећана: узимање лекова који утичу на смањење нивоа гликемије (инсулина, различитих лекова за снижавање шећера), инсулинома, прекомерно гладовање или интензивна физичка активност уочи тестирања. 

Алтернативе ГТТ

ГГТ се не спроводи у случају постојања било којих болести у акутној фази. Ову категорију укључује чак и обична прехлада. Било какве промене те врсте имају јак утицај на резултате истраживања. Поред тога, треба истаћи неколико разлога који могу показати лажан резултат при одређивању толеранције на глукозу. 

То је могуће у том случају ако се пре давања крви није поштовала осмочасовна дијета. Осим тога, ако су три дана пре теста дошло до значајних промена у исхрани, на пример повећано или смањено унос угљених хидрата, то такође може утицати на резултате ГТТ. Поремећаји угљенохидратног метаболизма, претерана физичка активност, јаке стресне ситуације, инфективне болести – све то директно утиче на коначне резултате.

У зависности од начина уношења глукозног оптерећења у организам, постоје две врсте ГТТ – орални и интравенозни. Други начин се користи у случају ако током трудноће будућа мама из неког разлога не може унети „слатки коктел“ унутар организма. Сама анализа не представља било какву опасност.

У случају да се истраживање спроводи уз оптерећење, постоји ризик од предозирања нивоа шећера у крви. То је због тога што је код труднице ионако висок ниво глукозе – почеће да се појављују симптоми који јасно указују на поремећени метаболизам угљених хидрата.

Анализа за одређивање толеранције на глукозу не спроводи се тек тако. Тест се изводи само у случају озбиљне сумње на дијабетес. Аналога овог истраживања нема, али имајући у виду да се крв даје једном по триместру у обавезном реду, могуће је сазнати ниво шећера у крви и без додатног оптерећења. 

Препоруке трудницама

У случају смањене толеранције на глукозу, потребно је придржавати се специјалне дијете. Она се одређује узимајући у обзир индекс телесне масе труднице и њене укусне преференције. То омогућава одржавање нормалног нивоа шећера. Код прописивања специјалне дијете препоручује се потпуно избацивање простих угљених хидрата, као и ограничен унос сложених угљених хидрата. 

Додатно је потребно уносити довољну количину протеина — меса, рибе, морских плодова, млечних и кисело-млечних производа. Исхрана током трудноће треба да буде обогаћена влакнима и витаминима — зељем, поврћем, кисело-сладким бобицама. Посебну пажњу треба обратити на прави избор масти у складу са количином коју је утврдио лекар. Ограничења у потпуности обухватају животињске масти. 

Уместо пржења и коришћења фритезе, јела је потребно кувати, динстати, пећи и припремати на пари. Лекар ће при откривању гестационог дијабетеса саставити посебан мени, који треба поштовати до завршетка трудноће. При томе се обавезно узимају у обзир индивидуалне особине сваке жене. 

Трудница не би требало у чистом облику да користи сто број 9 због значајног ограничења његове калоријске вредности. Детаљно о плану исхране лекар ће објаснити на личним консултацијама. Ако не успева да се постигне потребан ниво толеранције на глукозу помоћу дијете, као и у случају негативног утицаја на плод, прописују се лекови, односно инсулин. 

Трудницама није дозвољено да користе лекове за снижавање шећера који се издају у облику таблета. Инсулинотерапију прописује лекар-ендокринолог. Током целог периода трудноће, жене треба да буду под сталним надзором три лекара: ендокринолога, терапеута и акушера-гинеколога. Пацијенткиње обавезно морају да се придржавају редовне физичке активности. То могу бити шетње на свежем ваздуху, специјална јога или пливање.