Женска неплодност – узроци и лечење, знаци, симптоми и класификација

Тежња да постане мајка једна је од најприроднијих женских жеља, чију реализацију могу спречити здравствени проблеми, који жени не дозвољавају да зачне и роди дете. Према статистици, трећина брачних парова који желе да постану родитељи не могу то учинити управо због женске неплодности. Разлози овог обољења могу бити веома различити. Поред тога, ова дијагноза није коначна пресуда и не значи да је материнство за такву жену заувек забрањено. 

Међутим, како би се успешно борили са болешћу, пре свега је неопходно утврдити узроке женске неплодности. Ово ће омогућити развој добре стратегије и тактике за борбу са болешћу и брже добијање позитивног резултата. Ако супружни пар, чији је полни живот редован, а контрацептиви се не користе, током 12 месеци не може да зачне дете, помоћ у томе може пружити само лекар.

Врсте женске неплодности

Успех спроведених мера зависи од тога који ће тип женске неплодности бити дијагностикован. Постоје два облика болести:

• примарна — када жена није у могућности да роди дете због немогућности да зачне дете, или да изнесе трудноћу и роди живо дете након почетка полног живота;
• секундарна — немогућност поновног зачећа након што је у прошлости жена већ била трудна или је раније могла да изнесе трудноћу и роди живо дете.

Апсолутна неплодност се сматра када жени због неких разлога недостају материца или јајоводи. У прошлости ова врста женске неплодности чинила је апсолутно немогућим самостално носити дете. Међутим, развој репродуктивних технологија, на пример, метода ИВФ (ин витро оплодња) или сурогат мајчинство дају таквим женама шансу да постану мајка биолошки рођеног детета.

Релативна неплодност код жена

Осим класификације болести по принципу примарности и секундарности, постоји такав појам као релативна неплодност. Привремени или релативни облик женске неплодности често је повезан са узроцима који у датом тренутку представљају препреку зачећу. Болест, на пример, може бити последица ановулације — једнофазног менструалног циклуса, који се уз очување регуларности материчних крварења одликује одсуством наступања овулације. 

Таква ситуација може настати због различитих околности, укључујући полну зрелост, промену климе или наступ климакса. Релативна женска неплодност може се превазићи ако се на време озбиљно позабавите проблемом, обратите се лекару, развијете правилну тактику и доследно се придржавате одабране концепције лечења.

Главни узроци женске неплодности

Најважнији фактор који одређује класификацију су разлози који ометају зачеће. Међу њима је неплодност, која се дефинише као:

• Тубарно-перитонеално – изражава се у опструкцији јајовода са развојем атрофије ресица, које омогућавају померање јајне ћелије унутар јајовода, или као резултат упалних процеса;
• Ендокрино – обично је последица патологије јајника, која се манифестује њиховим исцрпљењем, присуством синдрома полицистичних јајника, као и поремећајем функција ендокриних (штитна жлезда, хипоталамус, надбубрежне жлезде, хипофиза), неендокриних органа (бубрези, јетра). У ову врсту женске неплодности могу довести и психички стрес, поремећаји метаболизма. Кључни моменат код ендокринске неплодности је увек квар у механизму овулације – ановулација.
• Имулолошка – карактерише се производњом антитела против мушких полних ћелија.

Шта још може изазвати неплодност

Међу узроцима женске неплодности такође се наводи патологија или одсуство материце — органа у којем је ембрион фиксиран и у којем се плод развија 9 месеци – матерична неплодност. Ова патологија може бити урођена и манифестовати се удвостручењем и дворогом материци, присуством унутарматеричног септума, као и стечена због полипозе, миома, ожиљака на материци или њеног уклањања и других фактора. Узрок проблема може бити и присуство ендометриозе — патолошког ширења унутрашњег слој мужице материце ван њених граница. 

До женског стерилитета може довести хромозомска патологија. До стерилитета и психолошког облика бесплодности може довести свесна или подсвесна невољност жене да има дете. Понекад – то је страх од трудноће и порођаја, понекад – жеља да не постане мајка детета конкретног мушкарца или нежеља да изглед подвргне променама које може узроковати трудноћа.

Фактори женске неплодности

Негативан фактор женске неплодности, који може утицати на развој проблема, представља старост. У тренутку рођења, жена је носилац око 400.000 јајних ћелија. Међутим, број неактивних фоликула са годинама расте, што смањује њихову реакцију на хормоне. Као резултат, јајна ћелија не достиже максималну фазу сазревања, што постаје узрок безoвулацијских циклуса.

Још један фактор женске неплодности је „старење јајних ћелија“. С њим су повезане хромозомске промене које доводе до немогућности оплодње јајне ћелије, патологија у развоју ембриона, што изазива побачаје. Класификација фактора укључује и идиопатску или „неплодност нејасног порекла“. Утврђује се ако свеобухватни преглед оба партнера не открије разлоге због којих се трудноћа не дешава. Ова ситуација  није толико ретка и карактеристична је за приближно 5-7 % од броја неплодних парова.

Симптоми женске неплодности

Обично поремећај репродуктивне функције протиче без јасно израженог патогномоничног симптома. Међутим, ако се жена обрати лекару са сумњом на неплодност, специјалиста може утврдити њено постојање по посредним, секундарним симптомима:

• неудобности или болним осећајима у пределу мале карлице;
• поремећају менструалног циклуса;
• обилним, болним менструацијама;
• постојању неплодности у породицама код блиских рођака;
• неуобичајено обилним вагиналним секретима, који имају необичан мирис и боју, што може бити знак упалног процеса;
• присуству вишка килограма или претераној мршавости;
• поремећају функције штитасте жлезде (надзор код ендокринолога);
• израженом хирзутизму – повећаној длакавости;
• мушкараца типу тела;
• постојању тешких облика акни;
• постојању хроничних патологија, малформација које нису повезане са репродуктивним системом.

Знаци болести

Отсуство настанка трудноће у року од годину дана редовног сексуалног живота без контрацепције са једним сексуалним партнером је главни знак женског неплодности. Рок од годину дана је одређен путем статистичких прорачуна. Доказ за то је да трудноћа при редовном сексуалном животу настане у прва три месеца код 30% здравих брачних парова. У наредних седам месеци, још 60% парова зачне дете. Након једанаест – дванаест месеци од почетка редовног сексуалног живота, оплодња се дешава код преосталих 10%.

Из овога следи да је година довољан период за оцену способности конкретног пара зачећу детета. И ако у том периоду трудноћа није настала упркос свим напорима, одсуству контрацепције и одсуству патологије код партнера, има смисла говорити о постојању женског неплодности.

Дијагностика

Да би се прописало правилно и делотворно лечење женског неплодности, неопходно је прво јасно га дијагностиковати. Потврду сумњи у његово постојање помоћи ће гинеколошки преглед и ултразвук – спроводе се на самом почетку ради процене величине и карактеристика грађе јајника, материце и откривања патологије карличних органа. Такође се прописује анализа крви на хормоне – она омогућава одређивање функције ендокриног система и јајника. 

У дијагностици помаже самостално састављање графикона базалне температуре од стране пацијенткиње током 2-3 менструална циклуса, који се користи за процену овулације. По одлуци лекара, као додатно испитивање може бити прописан ултразвучни мониторинг процеса сазревања фоликула и овулације.

Које се још методе примењују

Успешна борба са женском неплодноћом може бити могућа ако се искористи читав арсенал доступних савремених метода, укључујући лапароскопију, која је истовремено терапијска и дијагностичка процедура. Током лапароскопије, специјалиста има могућност да на екрану посматра јасну увећану слику карличних органа. Ако се у процесу открију узроци неплодности, специјалиста има могућност да их директно током процедуре отклони: да уклони жаришта ендометриозе, цисте на јајницима, праменове.

Такође се примењује хистероскопија за тачније проучавање шупљине материце, откривање одступања која нису дијагностикована помоћу ултразвука и обичног прегледа. Провођење хистеросалпингографије је намењено одређивању проходности јајовода. Испитивање се заснива на увођењу контрастног средства у материцу, након чега се производи серија снимка.

Лечење женске неплодности

Избор метода лечења женске неплодности одређује се узроком који је довео до настанка патологије. Тако се медикаментозна терапија користи код женске неплодности изазване инфективним болестима. У таквој ситуацији се прописује антибиотска терапија – лекови као што су ципрофлоксацин, офлоксацин, метрогил, метронидазол и слична средства. 

Конзервативно лечење се такође прописује и код симптома ендокринске врсте болести. Овакво лечење се заснива на употреби препарата који садрже хормоне, међу њима кломид, рекомбинантне или уринарне гонадотропине. Код дијагностикованог имунолошког облика неплодности, обично се прописују кортикостероиди и антихистамини.

Које методе се примењују 

За борбу против женског стерилитета примењују се такође хируршке методе лечења. Ови начини уклањања болести обично су ефикасни при откривању патологија материце и јајовода. У сличној ситуацији ради се о минимално инвазивним операцијама које наносе минималну штету пацијенткињи. Ове манипулације се изводе само у болничким условима. Рехабилитациони период у овом случају не прелази 3-5 дана. 

Најпопуларније хируршке методе су хистероскопија и лапароскопија, које се користе и у дијагностичке сврхе. Код женског стерилитета, изазваног психолошким фактором, који, према статистикама, настаје приближно у 30% случајева проблема са репродуктивном функцијом, на пацијенткињу утичу психолошки фактори – претрпљена шок стања, стресови. У таквој ситуацији у решавању проблема могу помоћи психотерапеути и психолози.