Уобичајено је мишљење да са наступом климакса сви гинеколошки проблеми код жена нестају сами од себе, укључујући и ендометриозу после 50 година коју би се могло сматрати неактуелним проблемом. Међутим, у стварности, ствари нису тако ружичасте како би се желело и како би, по идеји, требало да буде.
У климактеричном и предклимактеричном периоду ток обољења има своје специфичности и манифестације. Утицај менопаузе на ток овог обољења може се проценити ако се разуме шта оно представља, разлози због којих настаје, и да ли је уопште могуће његово природно прекидање или је потребно лечење лековима.
Прво и најважније, потребно је разумети шта је ендометриоза као обољење. Назив потиче од речи „ендометријум”, која означава унутрашњу слузницу материце, која у нормалном стању не расте и задржава свој облик. Стање када ћелије ендометрија расту у материци и изван ње, назива се ендометриоза. Будући да у расту ткива ендометрија учествује естроген који производе јајници, ова болест се обично дијагностикује код жена у репродуктивном добу.
Њен развој се повезује са рефлуксом крви током менструација кроз јајоводе у трбушну шупљину – простор у коме се налазе јетра, стомак, црева. На месту где су ткива оштећена, могу крварити, што доводи до упале, а затим до појаве и развоја сраслинског процеса. Међутим, познати су случајеви када се симптоми болести откривају у постменопаузи и то по први пут.
Често ендометриоза после 50, као и у млађем узрасту, пролази без посебних симптома, случајно се дијагностикује током ултразвука, рутинских прегледа. Али може имати следеће симптоме:
Често и значајно губљење крви доводи до симптома као што су смањење нивоа хемоглобина у крви, плачљиво расположење, општи умор, поспаност. Међутим, чак и ако су присутни већина ових симптома, то не значи да жена после 50 година има ендометриозу.
Узроци појаве и развоја ендометриозе код жена после 50 година могу бити исти као код млађих жена, а то су:
Осим тога, у појединим случајевима ендометриоза након 50 година може се развити и због претварања обичних ћелија у структурно идентичне ћелије ендометријума. У овом узрасту, настанак проблема може изазвати и терапија лековима коју прописује лекар за ублажавање симптома менопаузе.
Дијагностиковање ендометриозе код жена после 50 година и игнорисање њеног присуства, као и у ранијем добу, може довести до веома озбиљних последица. Поред неплодности и хроничног побачаја, који у овом добу више нису актуелни, болест је повезана са непријатним манифестацијама, као што је синдром хроничног бола у карлици. Бол може значајно да се појача током сексуалног контакта, као и при хладноћи.
Бол може да се шири у пределу перинеума или ануса. Међутим, ово није највећа непријатност која може да се појави код дијагнозе „ендометриоза“. У овом добу, жаришта ендометриозе много чешће имају тенденцију да се развију у малигне процесе. Приближно код 1-11% жена које имају ендометриозу развија се онкологија.
Симптоми ендометриозе код жене после 50 година не разликују се много од општих манифестација код других старосних група, ако су присутни код те жене. Као што је познато, врло често болест има асимптоматски ток. Међутим, у тешким случајевима и када жена има екстрагенитални ендометриоз, који се локализује у дијафрагми, цревима, бубрезима, уретерима, препонском каналу, плућима, удовима, кичми, као и при ширењу на перитонеум, болови могу постати врло јаки и довести до губитка радне способности.
За оболеле од ендометриозе после 50 година често су карактеристичне манифестације као што су раздражљивост, плачљивост, а одликују их неуравнотежена психа. Поред тога, такве жене се жале на вртоглавицу и главобољу, обилна крварења, непријатне осећаје током полног односа. Ендометриоза после 50 може имати дуготрајан карактер и брже довести до настанка онкологије.
Лечење ендометриозе код жена после 50 има своје специфичности и пре свега је усмерено против болног синдрома ради ублажавања општег стања, ако престанак менструације и промена хормонског статуса нису позитивно утицали на општу слику и нису анулирали симптоме, и нису зауставили развој болести. Да би се ублажили болни осећаји, у лечењу се користе спазмолитици, инхибитори простагландина, аналгетици.
Међутим, старосна доб 50+ представља опасност за жене када је у питању појава патолошких посљедица развоја болести. Стога је алтернатива конзервативном лечењу како би се избегли ризици развоја онкологије и рецидива хируршко уклањање материце, у одређеним случајевима – истовремено са јајницима. Операција се обично изводи методом лапароскопије, односно кроз мале резове. Болни осећаји након операције су у том случају минимални, а рехабилитација пролази знатно брже.
Током трудноће, целокупна реконфигурација организма доводи до промена у изгледу, и те промене нису увек…
Пандемија коронавируса, која већ другу годину држи цео свет у пљену, утиче на све аспекте…
У условима изузетне опасности од инфекције коронавирусом за све категорије становништва, међу којима су и…
Практично све жене које су тек постале мајке су се сусреле са проблемом појаве бола…
Иако се током целе трудноће обављају припреме за рођење детета и даље дојење, праву вештину…
Многе маме не желе дуго да остану на породиљском одсуству и теже што бржем повратку…