- Шта значи почети тренинге од нуле и зашто је то нормално
- Шта се управо сматра редовним тренинзима
- Зашто је важно почети мирно, без притиска
- Припрема пре почетка тренинга: циљеви, време и формат
- Како одредити колико времена сте заиста спремни да трошите
- Избор формата тренинга за почетнике
- Први тренинзи: оптерећења, вежбе и осећаји у телу
- Које вежбе су погодне за почетнике
- Које вежбе можете да радите на почетку
- Који осећаји у телу су сматрани нормалним
- Како уклопити тренинге у живот и учинити их редовним
- Како изабрати погодно време за тренинге
- Минимални формат који се може не прескочити
- Грешке почетника: резултати, тело и очекивања
- Закључак
Одакле почети редовне тренинге, ако сте потпуни почетник
Многи желе да почну тренинге, али не знају одакле тачно почети и како учинити вежбање редовним. Обично их зауставља страх од угрожавања здравља, недостатак времена, непознавање и осећај да су сви око њих искуснији. Овај чланак је јасно и практично упутство за оне који се никада нису бавили тренингом или су стално одустајали. Овде се разматра како почети тренинге од нуле, које активности су погодне за почетнике, колико је времена стварно потребно и како уклопити фитнес у живот без преоптерећења и разочарања.
Шта значи почети тренинге од нуле и зашто је то нормално
Почети од нуле – то значи бити у ситуацији када нема утврђене навике да се упражњава вежбање, нема разумевања које вежбе најбоље одговарају баш вама, и нема искуства у редовном вежбању. То није директно повезано с нивоом физичке форме. Човек може бити активан у свакодневном животу, пуно ходати пешке или имати физички посао, али ипак остати „нула“ баш у вежбању.
Важно је одмах разјаснити: бити почетник је нормално стање од којег сви почињу. Недостатак искуства не говори о слабости, лошем здрављу или неспособности за спортске активности. То је само почетна тачка.
Шта се управо сматра редовним тренинзима
Редовни тренинзи нису свакодневне активности и нису максимална оптерећења. Овде је реч о јасном и поновљивом систему који може дуго да се одржава.
За почетнике, редовност изгледа овако:
- 2–3 тренинга недељно;
- трајање тренинга од 20 до 40 минута;
- умерени напори, након којих тело успева да се опорави;
- могућност да прескочите дан без осећаја да је све изгубљено.
Такав приступ омогућава телу да се прилагоди, мишићима да се укључе у рад постепено, а тренинзима да се интегришу у обичан живот.
Зашто је важно почети мирно, без притиска
Честа грешка је почињати са строгим захтевима према себи: вежбати сваки дан, брзо губити тежину, одмах радити тешке вежбе. Као резултат, тело се преоптерећује, појављује се умор и мотивација брзо опада.
Много је ефикасније почети тренинге мирно. Важно је не колико радите у првим данима, већ да ли ћете моћи наставити за недељу, месец и даље. Регуларност се формира не кроз напор, већ кроз постојаност и јасне услове.
У следећим поглављима ћемо размотрити како одабрати одговарајући формат часова, како распоредити време и како поставити тренинге тако да постану део живота, а не привремени пројекат.
Припрема пре почетка тренинга: циљеви, време и формат

Пре него што почнете са тренинзима, важно је схватити зашто су вам потребни. Циљ не помаже само мотивацији, већ и доношењу одлука: које активности одабрати, колико времена улагати и које оптерећења сматрати нормалним.
Радни циљ за почетника формулише се једноставно и без апстракција. На пример: бавити се спортом два пута недељно, посветити тренинзима 30 минута, побољшати добробит током дана. Такви циљеви нису везани за брзе резултате и не стварају притисак.
Како одредити колико времена сте заиста спремни да трошите
Један од главних разлога зашто тренинзи не постају редовни је погрешна процена времена. Често људи планирају да вежбају више него што реалан распоред дозвољава.
Пре него што почнете, важно је искрено одговорити себи:
- колико минута дневно сте спремни да посветите вежбању;
- којих дана у недељи је најлакше то урадити;
- шта ћете урадити ако времена буде мање.
За почетак је довољно 20–30 минута. Овај формат је лакше уклопити у живот и лакше га је одржавати недељу за недељом.
Избор формата тренинга за почетнике
Формат тренинга директно утиче на редовност. За почетнике је важно да изаберу не најефикаснији, већ најодрживији начин.
Основни формати:
- вежбање код куће без опреме;
- онлајн-програми и видео лекције;
- фитнес клуб са групним тренинзима;
- вежбе са тренером.
Тренинзи код куће штеде време. Онлајн формат помаже да вежбате по готовом систему. Фитнес клуб даје структуру и распоред. Рад са тренером смањује ризик од грешака, али захтева више ресуса. Прави избор је онај који можете подржавати дуго времена.
Први тренинзи: оптерећења, вежбе и осећаји у телу
Када особа тек почиње са тренинзима, главни задатак је не добити брзе резултате, већ дати организму време да се прилагоди. У првим недељама тело се привикава на ново оптерећење: активирају се мишићи, мења се рад дисања и кардиоваскуларног система.
Ако се почне са високим интензитетом, организам реагује умором, болом и претренираношћу. После тога бављење постаје психолошки тежи. Једноставни тренинзи помажу да се избегне овај сценарио и задржи жеља за наставком.
Које вежбе су погодне за почетнике
Вежбе за почетнике треба да буду умерене и предвидљиве. То значи да након тренинга није јак бол или потпуно исцрпљеност, већ благи умор.
За почетак су погодне:
- вежбе са сопственом тежином;
- мирни темпо без наглих покрета;
- ограничен број понављања;
- паузе за одмор између вежби.
Овакав приступ смањује ризик од повреда и помаже телу да се постепено навикне на активности.
Које вежбе можете да радите на почетку
У првим тренинзима најбоље је бирати основне вежбе које ангажују велике групе мишића и не захтевају сложену координацију.
Примери погодних вежби:
- чучњеви без додатне тежине;
- склекови од зида или са ослонцем;
- вежбе за мишиће трупа;
- мирне варијанте даске;
- истезање на крају сесије.
Ове вежбе се лако прилагођавају различитим нивоима физичке припреме и могу их правилно изводити чак и без спортског искуства.
Који осећаји у телу су сматрани нормалним
После првих тренинга, могућа су необична осећања у мишићима. То је нормална реакција организма на ново физичко оптерећење.
Важно је разликовати:
- умерену мишићну замореност;
- благу укоченост следећег дана;
- општи осећај да је тело било у раду.
Ако се појави нагли бол, вртоглавица или снажно погоршање благостања, потребно је смањити оптерећење. На почетку тренинга важно је слушати тело и не игнорисати сигнале замора.
Први тренинзи постављају тон за даљи рад. Мирни почетак помаже у формирању трајне навике и прелазу на следећу фазу без преоптерећења и разочарања.
Како уклопити тренинге у живот и учинити их редовним
У фази формирања навике, најважнија је управо понављање тренинга, а не њихова сложеност. Чак и добро изабрано оптерећење неће дати резултате ако се тренинзи не одржавају редовно.
За почетника је важније радити мање али константно. Два тренинга недељно, која се одржавају месецима, дају већи ефекат него интензивни тренинзи који трају једну недељу.
Како изабрати погодно време за тренинге
Тренинзи постају део живота само када имају одређено место у распореду. Формат „када буде времена“ скоро увек води до пропуста.
Боље је унапред одредити:
- одређени дани у недељи;
- приближно време почетка тренинга;
- резервна опција ако основни план пропадне.
Овакав приступ смањује број одлука које треба доносити сваки дан и олакшава придржавање режима.
Минимални формат који се може не прескочити
Да би тренинзи остали у плану, корисно је унапред одредити минимални формат вежбања. Ово је посебно важно у данима умора, великих оптерећења на послу или недостатка времена.
Минимални формат може изгледати овако:
- 10–15 минута једноставних вежби;
- један кратак тренинг уместо потпуног;
- мирна активност без повећања оптерећења.
Чак и овакав формат омогућава да се одржи редовност и да се остане у контакту са физичком активношћу.
Грешке почетника: резултати, тело и очекивања

На почетку многи праве исте грешке, због којих тренинзи не постају редовни и брзо губе смисао. Најчешће проблем није у недостатку воље, већ у погрешним очекивањима и преоптерећењима.
Типичне грешке почетника укључују:
- очекивање брзих резултата и промена већ у првој недељи;
- фокус само на тежини и изгледу уместо на стању и адаптацији организма;
- покушај одмах радити више: повећање оптерећења, трајања или учесталости тренинга;
- игнорисање опоравка и одмора између тренинга;
- жеља за вежбањем упркос умору или болу.
У пракси, организам се постепено прилагођава. У првим недељама тренинга успостављају се унутрашњи процеси: активирају се мишићи, побољшава се опште стање, формира се навика за физичком активношћу. Ако се ови аспекти узму у обзир и прилагођава приступ, тренинзи постају трајни и не изазивају жељу да се прекину.
Закључак
Редовни тренинзи не формирају се снагом воље, већ једноставним и разумљивим форматом који се може дуго одржавати. Ако се тренира стабилно, организам се прилагођава, а физичка активност постепено постаје део живота.
Да бисте почели без пребрзог оптерећења и не губили време тражећи одговарајуће програме, можете користити онлајн платформу MomsLab. Тамо су прикупљени готови тренинзи за почетнике и разумљива структура тренинга која помаже да се изграде редовни тренинзи од нуле.
eng
rus
deu
spa
fra
ita
por
srp
tur
ukr
por
bos