Како лечити замрлу трудноћу: знаци, узроци и симптоми патологије

Истекла и таква дуго очекивана трудноћа не мора увек да траје девет месеци и да се заврши рађањем бебе. Анембрионална трудноћа – на жалост, није ретка могућност развоја догађаја након зачећа. Према статистици, планиране и жељене трудноће у око 15% случајева ‘стају’ и престају да се развијају из разних разлога. 

Слична ситуација представља опасност по здравље, па чак и живот будуће мајке. Због тога, што раније такво стање буде дијагностиковано и почне адекватно лечење, то ће мање последица остати за трудницу из ове ситуације. Најмање, важно је не пропуштати заказане прегледе код гинеколога, који може благовремено обавити дијагностику и поуздано утврдити чињеницу присуства замрзнуте трудноће код жене.

Врсте неразвијене трудноће

Постоје два типа замрзнуте трудноће. Ово се односи на нерaзвијајућу трудноћу, када оплођена јајна ћелија дође до материце, причврсти се за њен зид и почне да се развија. И одједном, из неких нејасних разлога, процес се тренутно зауставља, што доводи до смрти плода. Побачај се у том случају не дешава, мишићи материце су неактивни. Абортусни симптоми су одсутни, мртав ембрион није одбачен и наставља да се налази у материчној шупљини. Такав тип замрзнуте трудноће се класификује као неуспели побачај.

Други тип овакве патологије је такозвано „празно плодово јаје“. У овом случају, након успешне оплодње и уградање плодова јајета у матерични ендометријум, формација ембриона се не одвија. У патологији познатој као анембрионија, формирају се само плодове опне, али сам зародак у њима недостаје.

Које су најчешће недеље када трудноћа замире

Често се жене брину о томе које недеље су критичне у погледу могућег замирања трудноће. У теорији, ембрион може престати да се развија у било којем периоду трудноће. Али постоје одређени временски периоди који су карактеристични за замрзнуту трудноћу. Они укључују:

• 7-12 дан након оплодње – имплантација ембриона;
• 3-8 недеља након зачећа – период формирања фетуса;
• до 12. недеље од почетка трудноће – фаза формирања плаценте.

Специјалисти објашњавају учесталост замрзнуте трудноће у првом триместру недовољно заштићеношћу ембриона у том тренутку. До осме седмице долази до формирања најважнијих органа ембриона, па се овај период сматра пресудним за ризик од престанка његовог развоја. Трудноћа може престати да напредује у различитим фазама, чак и недуго пре порођаја. Међутим, најчешће се то дешава до 28 недеља.

Разлози због којих трудноћа замире

Узроци замрзнуте трудноће могу бити различите патологије:

• Генетички – ови узроци најчешће изазивају прекид развоја ембриона. То укључује присуство додатне хромозоме код ембриона или патолошки гени који могу довести до развоја бројних поремећаја некомпатибилних са животом, што повлачи за собом прекид трудноће. Узрок престанка развоја трудноће у осмој-десетој недељи најчешће су управо генетичке патологије.
• Хормонални – равнотежа хормона је изузетно важна за нормално ношење детета. Због тога, у случају вишка мушких хормона (андрогена) или недостатка прогестерона, ризик од спонтаног побачаја знатно се повећава. Управо зато, ако је жена имала хормоналне поремећаје, да би се избегла замрла трудноћа, препоручује се да се они лече још пре оплодње.

Зашто још може доћи до замрле трудноће

Замрзнута трудноћа може бити изазвана и тератозооспермијом. Овај фактор обуставе развоја ембриона повезан је са патолошким променама у семеној течности мушкарца. Ове промене значе да сперматозоиди у таквом ејакулату имају неправилну структуру, а оплодња са таквом ћелијом постаје узрок аномалија у развоју ембриона.

До застоја у развоју ембриона може довести и антифосфолипидни синдром. Његово присуство може довести до смањења формирања плацентних крвних судова или до њихове блокаде, што нарушава добијање ембриона неопходне исхране. Негативан фактор који може водити до застоја у развоју ембриона је и присуство штетних навика, као и нездрав начин живота током планирања и ношења детета – пушење, конзумирање алкохолних пића, стресови, производни фактори ризика, начин дана, седећи начин живота, неуравнотежена исхрана.

Инфекције које доводе до губитка плода 

Смрзнути фетус често изазивају заразне болести које се дијагностикују код будуће мајке. Ово је повезано са смањењем имунолошке заштите током трудноће. Изузетно опасне у овом периоду су ТORCH-инфекције, међу којима су токсоплазмоза, рубеола, цитомегаловирус, херпес. Због тога је обавезно тестирање на присуство свих ових инфекција приликом уписа у трудноћу. 

Узрок патологије, посебно када се фетусу још увек формирају витални органи, могу бити чак и наизглед уобичајене и једноставне болести као што су ОРВИ или грип.

Инфекција може директно утицати на фетус и изазвати разне аномалије. Или може утицати на феталне мембране, што доводи до значајног недостатка хранљивих материја или кисеоника који стижу до фетуса.

Симптоми замрзнуте трудноће

По правилу, жена која носи бебу, нема представу о томе да је плод у њој већ угинуо, јер замрзнута трудноћа у раном стадијуму нема изражене симптоме којима се обично одликује спонтани побачај. Жена и даље осећа да је трудна, јер са овом патологијом постељица наставља да производи хормоне. 

Индиректни знак замрзнуте трудноће у неким случајевима може бити то што су код жене нестале такве појаве првих месеци ношења, као што су умор, повећана осетљивост дојки, мучнина. Ако је плод замро у каснијим фазама, када су већ биле присутне покрети, може се схватити да се десила несрећа по недостатку његовог покрета у материци. 

Знаци престанка развоја плода

Пре него што жена посети гинеколога и лабораторијски се утврди смрт плода, она сама може приметити симптоме застоја трудноће, што треба да буде разлог за хитну, чак и непланирану посету гинекологу. Показатељи трудноће која је престала са развојем укључују крвави исцедак из вагине и крварења која се временом појачавају. Ови симптоми су обично праћени боловима и грчевима у пределу лумбалног дела и доњег дела стомака. Појава оваквих симптома је разлог за тренутни позив хитне помоћи и консултацију са лекаром који води трудноћу. 

Иако крвави исцедак није увек стопротно сигуран знак застоја трудноће, чекање би било грешка. Важан показатељ замрлог плода је базална температура тела коју жена мери кроз ректум. Обично је температура изнад 37 степени ако је плод жив и развија се.

На шта још обратити пажњу

Будућа мајка је дужна да пажљиво прати промене у свом стању. Ако јој се претходни токсикоза нагло престане појављивати, то је разлог за забринутост. Наравно, с повећањем дужине трудноће, симптоми токсикозе постепено нестају, смањујући реакцију мучнином на спољашње иритансе свакодневно. Изненадни и нагли престанак је разлог за непланирану посету гинекологу. Истовремено, треба контролисати стање млечних жлезда.

У периоду када носите бебу, оне се повећавају у обиму, отечене су и мало болне. Код замрзнуте трудноће, болност груди нестаје, и не осећа се напуњеност.

Сумње које се јављају може разрешити обичан тест за трудноћу. Тест не гарантује стопроцентну тачност, али понекад може утврдити замрлу трудноћу. На тесту се уместо раније очигледне две цртице појављује једна због смањења нивоа ХГЧ.

Дијагностика замрле трудноће

Присуство патологије може потврдити само дијагностика у условима здравствене установе. Осим у хитним случајевима, важно је обавезно похађати све препоручене планиране прегледе код гинеколога. Специјалиста приликом гинеколошког прегледа ће свакако утврдити неразвијајућу трудноћу због одсуства раста величине материце и њеног неслагања са тренутним термином. Озбиљан фактор који наводи на додатна истраживања је и ниско постављено дно материце. 

У таквој ситуацији лекар прописује упут за анализу крви на ХГЧ и хормоне, као и ултразвук за одређивање срчаног откуцаја плода. Штавише, ултразвук се спроводи два пута. У каснијим фазама срце ембриона се слуша помоћу акушерског стетоскопа. За потврду дијагнозе ‘замрла трудноћа’ се спроводи кардиотокографија – регистрација тонуса материце и срчаног откуцаја плода.

Замрли плод: ризична група

Нажалост, ‘замрљивање’ плода може да се догоди готово свакој жени. Међутим, стручњаци одређују групе жена код којих је ризик од замрле трудноће знатно већи. Оне укључују труднице:

• које су већ имале у анамнези замрли ембрион, ако је било више од два случаја, говори се о уобичајеној неразвијајућој трудноћи – то је категорија повећаног ризика која захтева највише пажње;
• млађи од 18 и старији од 40 година, у потоњем случају почиње опадање репродуктивне функције и повећава се вероватноћа генетских патологијa.

Повећава се ризик од феталне смрти такође код обољења јајника, међу којима је синдром полицистичних јајника. Негативан утицај на развој трудноће имају и претходно обављени абортуси – ризик од замрзле трудноће расте пропорционално броју абортуса. До патологије могу довести болести бубрега, артеријска хипертензија, гљивичне инфекције.

Како лечити замрзлу трудноћу

Након што се недвосмислено утврди чињеница о феталној смрти, поставља се питање да ли и како лечити замрзлу трудноћу. У неким случајевима у раним фазама лекари чекају спонтано одбацивање ембриона, али не дуже од 2 недеље. Обично се лечење обавља хируршким путем уз помоћ:

• аспирације – процедура испумпавања остатака плодног јајета, примењује се у раној фази до 5 недеља;
• киуретаже – чишћење комплетним стругањем шупљине материце изводи се након пет недеља;
• вештачких порођаја.

Процедуре аспирације и киуретаже се изводе под општом анестезијом. Обе операције трају отприлике око пола сата свака. У периоду рехабилитације обавезно се спроводи терапијски курс антибиотицима. Потом пацијенткиња недељно посећује лекара. Ако се за то време не појаве никакве компликације, узроци патологије су уклоњени, жена може да се врати у свој уобичајени ритам живота.

Превенција губитка трудноће

Да би се избегло понављање ситуације са прекинутом трудноћом у будућности, стручњаци препоручују планирање следећег зачећа не пре него 6-8 месеци након неуспешног покушаја. Идеалном се сматра ситуација када од абортуса или спонтаног побачаја прође година или чак годину и по. Овај период је довољан да оба родитеља прођу неопходне прегледе и лечење. Жену обично упуте на ултразвук, анализе урина, крви и брис. Консултују је генетичар, гинеколог и ендокринолог. 

При планирању следећег зачећа пацијенткињи се прописује повећана доза фолне киселине, калијум јодида. Осим тога, организам будуће мајке добија време потребно за опоравак, стиче физичку спремност за ношење бебе. Не треба очајавати ако је у анамнези била неразвијена трудноћа. Испуњавање препорука лекара допринеће остварењу сна о мајчинству.